Gde je virtuelna stvarnost, dostupan TV sadržaj, “self-driving” automobili, kao i inteligentni lični asistenti? Gde je smisao za inovativnost i gde je nestao duh Steve Jobsa? Sva ova pitanja se, s vremena na vreme, stavljaju u kontekst kompanije iz Kupertina. Uvek je opravdano da postoji zrno sumnje, ali bar što se Apple-a tiče, dovoljno je samo kratko podsećanje na relativno blisku prošlost da bismo mogli da shvatimo da uopšte nemamo razloga za brigu.
Kritike su uvek oštre, pogotovo kada je u pitanju Apple. Češće ćete naići na kritiku, nego na pohvalu. To je potpuno razumljivo. Ako pretpostavimo da kompanija ima snažan karakter, koji proizilazi iz same njene misije da menja svet i da donosi revolucionarne promene, sasvim je prirodno da korisnici tog brenda stvore jaku emocionalnu i korisničku vezu sa kompanijom.
A sama činjenica da je Apple, dok je njime rukovodio harizmatični entuzijasta Steve Jobs, proizvodio uređaje koji između sebe obrazuju zatvoreni sistem, samo je šlag na torti. Ova veza, međutim, podrazumeva i visoka očekivanja. A kada se očekivanja te vrste ne ispune, dolazi do problema.
I zaista, koliko kompanija sa ovakvim stavom korisnika još postoji? Koliko je kompanija na celoj zemaljskoj kugli o kojima bez ikakvog problema možete pisati po četiri članka svakoga dana? Čak i u Srbiji vlada veliko interesovanje za Apple-om. Možete li da zamislite da, na primer, stotine hiljada McDonald’s-ovih mušterija počne sa prohtevima da ovaj lanac restorana već godinama nije predstavio novi hamburger, koji bi stao rame uz rame popularnom Big Mac-u? Verujemo da ne možete. Ljude to ne zanima. Oni kojima se ne sviđa da jedu u McDonald’s-u će jesti u KFC-u. Niko neće biti razočaran, neće komentarisati, niti uzdisati. Jednostavno, odabraće nešto drugo i to je to.
Big Mac – u principu nepromenjen od 1968. godine
Ipak, nije sve tako jednostavno kada je u pitanju Apple. Mnogi su, tokom ovih godina, do te mere zavoleli Apple da ulažu ogroman novac da bi imali čitav Apple-ov ekosistem. Još od prvog iPod-a nisu prestali da se zaklinju u ovu kompaniju. Takvim korisnicima ne bi bilo žao da izdvoje čitavo bogatstvo za proizvode koje mogu koristiti u različitim svakodnevnim prilikama. Beskompromisno se ne odriču ovog brenda i ne prestaju da se opremaju njegovim uređajima, kontinuirano kupujući nove modele zbog unapređenih rešenja i dodatih funkcija. To je u potpunosti logično.
Ako pogledamo trenutni spektar Apple-ovih proizvoda i usluga, možemo da primetimo da nedostaju neka novija i modernija područja, kao što su “self-driving” automobili, virtuelna stvarnost, prisustvo svemoćnih ličnih asistenata i slično. Ako želimo da budemo sasvim iskreni, ni stari uređaji se ne unapređuju dovoljno brzo i u dovoljnoj meri. iPhone ima isti dizajn u poslednje tri godine, a MacBook-ovi su ili slabi ili previše skupi (neretko i oboje). Da ne poznajemo Apple-ovu prošlost, ovo bi već bilo previše. Ipak, ako se osvrnemo na nekoliko decenija dugu istoriju ove kompanije, biće nam jasno da Apple-ova taktika čekanja nije rezultat grešaka, već pitanje strategije.
Možeš biti u prednosti, čak i ako ponekad ostaneš korak iza.
Apple – kontinuirani pregled prethodne decenije
2007. Vraćamo se u godinu pre najuspešnijeg perioda iPod-a. A onda, sasvim iznenada, Microsoft predstavlja “ubicu” iPod-a, uređaj Zune. Seća li se iko uopšte ovoga danas? iPod-ova smrt se tada činila neizbežnom. Zune je mogao da komunicira bežičnim putem, dok iPod nije. Mobilni telefoni koji su bili sposobni da reprodukuju MP3 sadržaj su bili jeftiniji od tadašnjih Apple-ovih proizvoda.
Ipak, Apple je izabrao savršeni trenutak i najavio prvi iPhone. Steve Jobs ga je opisao kao iPod sa većim ekranom, koji je ujedno i telefon, ali i revolucionarno sredstvo za surfovanje internetom. Bio je to definitivni kraj Zune-a, inače ubice iPod-a.
2008. Prvi iPhone uređaji su stigli u prodavnice tek kada su novinari počeli da tvrde da se ne radi o pravom smartfonu, zato što je imao ograničenja na korišćenje aplikacija drugih proizvođača. S druge strane, te aplikacije su bile dostupne za “prave” smartfone, kao što su bili Windows Mobile, Palma, BlackBerry, Symbian, Flash Lite ili Java ME.
Phil Solis, analitičar ABI Group-a, je sve objasnio rečima: „U ovom trenutku i prema sadašnjoj definiciji, moramo da zaključimo da iPhone nije smartfon, već mobilni telefon sa posebnim dodacima.“
Zatim je u proleće 2008. lansiran prvi App Store, a developeri su ga istog momenta okupirali. Prodaja iPhone-a je nadmašila prodaju Windows Mobile-a u 2009. godini, a nijedna druga prodavnica nije uspela da ostvari profit poput iOS App Store-a. One nekadašnje „prave platforme“ su davno postale stvar prošlosti.
2009. Zahvaljujući opcijama za dopisivanje koje je osmislio neuništivi BlackBerry Enterprise Servers (BES), BlackBerry je do 2009. godine vladao čitavim političkim i poslovnim svetom. U to vreme, Apple još uvek nije podržavao MMS poruke. Onda je u iOS-u 3, iMessage zamenio aplikaciju Text. Ta aplikacija je podržavala i SMS-ove i MMS-ove. Dodatno su podigli lestvicu u iOS-u 5 kada su dodali opciju za dopisivanje sa enkripcijom i to na obe platforme (i iOS i macOS).
BES je izgubio monopolsku poziciju na tržištu, a samim tim i svoju atraktivnost i privlačnost. Doživeli su i nekoliko padova sistema, koji su za posledicu imali njegovo konačno uništenje. iMessage i danas dobro radi, i od tada je postao najveća platforma za poruke ikada.
2011. Google je predstavio potpuno nove funkcije, NFC i one-touch Google Wallet, koje su se Apple-ovim korisnicima u tom trenutku činile svetlosnim godinama daleko. I mada je Google uložio ogroman napor da razradi svoje NFC opcije plaćanja, Wallet nikada nije zaživeo. U međuvremenu, Apple nije bio ni blizu NFC-a.
Umesto toga, na iPhone-u 4s je predstavljen Bluetooth 4, čime je počelo da se radi na razvijanju kontinuirane i efektivne komunikacije između uređaja koji su međusobno u neposrednoj blizini. Na taj način je uspostavljena baza za Continuity. Takođe, pripremili su se za pouzdane metode elektronskog plaćanja implementiranjem funkcije Touch ID na iPhone-u 5s.
Kada je sve to bilo gotovo, dodali su NFC u svoje uređaje i pokrenuli Apple Pay 2014. godine. Da, dobro ste izračunali, čitave tri godine nakon Google-a. A koja od te dve aplikacije i dalje uspešno funkcioniše u većem broju zemalja?! Ne, nije u pitanju Google Wallet…
I Siri se pojavila 2011. godine. Otprilike u isto to vreme i Google i Microsoft su forsirali svoje lične asistente. Nije previše potrebno naglašavati da se situacija vrlo brzo preokrenula. Zahvaljujući Siri, prodaja iPhone-a je eksplodirala. A danas smo, reklo bi se, opet na početku. Siri se ne razvija, a konkurencija je, čini se, miljama ispred Apple-a. Pre nego što donesemo neki preuranjeni zaključak, bolje da sačekamo WWDC…
2014. Pogledajmo još malo unazad i osmotrimo tadašnje stanje na tržištu. Pre tri godine, lider u inovacijama unutar ove industrije je bio Samsung, koji je smatrao da je vrlo mudro ugraditi kameru u svoj pametni sat koji je predstavljen 2013. godine.
Tržište ih je pratilo. Google je pokrenuo svoju Android Wear platformu pa je, u saradnji sa Motorolom, lansirao Moto 360. I ostali proizvođači su se potrudili, poput Pebble-a i FitBit-a.
Asus, Sony, LG i Qualcomm su takođe ušli u trku sa svojim pametnim satovima. Situacija je bila gotovo nalik onoj pre 2006. i prvog iPhone-a. Svi proizvođači su bili toliko ispred Apple-a da su šanse da ih sustignu postojale, ali samo u domenu naučne fantastike.
Međutim, Apple Watch se 2014. godine pojavio na tržištu i od tada čvrsto drži svoje mesto. Svi oni inovativni proizvodi koji su bili toliko napredni su postepeno počeli da propadaju. Možda se jedino za FitBit može reći da nekako uspeva da održi korak sa Apple-om. Apple je čekao da svi shvate koliko su VGA kamere beskorisne, a na kraju se ispostavilo da korisnicima najviše trebaju aplikacije za vežbanje i trening. Tek kada su imali uvid u realne potrebe korisnika napravili su ono što se tražilo. Rezultat je bio i više nego uspešan, što više i ne treba da bude iznenađenje kada je u pitanju ova kompanija. S obzirom da se radi o tržištu luksuznih satova, ovaj uspeh je još veći zbog toga.
I evo nas u 2017. godini, kada svi pomalo raspravljamo o zaostatku Apple-a za drugim kompanijama. Svi prethodno navedeni argumenti ukazuju samo na jedno – nije zlato sve što sija. Takođe, dobar tajming je nešto mnogo važnije od toga da budeš prvi, a upravo smo mogli iz svega da zaključimo da je Apple gospodar pravog trenutka. Naravno da ne smatramo da jedna kompanija, pogotovo u svetu tehnologije, može večito da ostane konkurentna. Pojaviće se neke druge kompanije koje će nadmudriti i Apple, pa će tako kompanija iz Kupertina postati samo jedno od poglavlja u istoriji tehnologije. Ali to je proces. Kao što svaki čovek ima vek, tako i kompanije nastaju, žive i, pre ili kasnije, nestaju.
Ipak, prilično smo sigurni da se kompanija koja će skinuti Apple sa trona još uvek nije pojavila na tržištu. I pored toga što imaju bezbroj mogućnosti da uklone Apple sa tržišta, nijedna konkurentska kompanija to do sada nije uspela. Možemo reći da je Samsung S8 ultimativni ubica iPhone-a. Na jednu sekundu možda i možemo da poverujemo u to. Ali nakon samo tri minuta testiranja, sistem je doživeo neverovatan pad FPS-a, da smo tog ubicu samo odložili i otišli sa osmehom na licu. Možda jesmo pristrasni, ali Apple u ovom trenutku nema izazivača koji može da se nosi sa njim.
Postoje odlično dizajnirani Android mobilni telefoni, kao i vrhunski proizvođači laptopova, ali je samo jedan Apple.
Pročitaj još:
Saznajte sve o novim Apple proizvodima:
- iPhone 7 i 7 Plus
- iPhone SE
- iPad Pro 12"
- iPad Pro 9"
- macOS Sierra
- iOS 10
- Apple TV
- Apple Watch 2
- iMac Retina 5k
- iPad mini 4
- iPad Air 2
- Mac Mini
- Apple Pay
Ako želite da pratite dešavanja iz Apple sveta, dodajte nas na Facebook-u, pratite na Twitter-u i dodajte u svoje krugove na Google+ mreži.
izvor: imagazin
Нема коментара:
Постави коментар
Cenimo tvoj komentar!