Epl monoteizam Stiva Džobsa

Ljudi u nešto moraju verovati. U današnje vreme kada je klasična religija prilično oslabila, oni se zato okreću novoj vrsti religije – brendovima

Prošlo je više od godinu dana od smrti Stiv Džobsa, marketinško-tehnološkog genija koji je ceo svet zarazio „ajfonom”, „ajpedom”, i ostalim „Epl” uređajima. Opseg ljudi i profesija koji koriste ove stvari je neverovatan, od tinejdžera do hirurga na klinici Majo. Poslednje što sam čuo je da ljudi koriste „ajped” kao navigaciju u malim privatnim avionima. U svakom slučaju, želeo bih da podelim sa vama nešto što mi se odavno mota po glavi – zbog čega su ljudi širom sveta ovoliko opijeni „Eplom”.

Stiv Džobs je, naime, lukavo zaveo celu planetu koristeći jedan jedini motiv preuzet iz istorije verskog života – prelazak iz politeizma u monoteizam. Hrišćanstvo. „Epl” nije samo kompanija koja ima svoje korisnike. On je njih pretvorio u pasionirane vernike, od kojih su neki spremni čak i da krenu u krstaške ratove zarad propagiranja svoje vere.

A evo i kako se taj monoteistički prevrat desio. Najbolji primer za ovo je „ajfon”. Pre „ajfona”, sve ostale kompanije su imale na stotine i stotine modela mobilnih telefona u ponudi. Prosečan čovek bi ušao u radnju da kupi telefon, na primer „nokiju”, a zatim bi mu prodavac stavio na sto dvadeset modela i sat vremena objašnjavao koji ima koliko memorije, koji ima bolju kameru, vreme trajanja baterije... Kupac bi uglavnom bio u potpunoj konfuziji od svih tih informacija, i na kraju bi izabrao neki telefon a da ne zna zašto.

Sa strane gledišta jedne kapitalističke kompanije, ovakav pristup je dobar, jer omogućava formiranje opsega cena, i ljude je lakše prevariti da kupe nešto što im u suštini nije potrebno. Zato su sve kompanije imale takav pristup, i to je sve odavno iskalkulisano u raznim marketinškim analizama.

Stiv Džobs je posmatrao sve to i zaključio jednu stvar koja je presudna za uspeh „ajfona”. Ljudi su umorni od izbora i od biranja, previše im je to informacija. „Epl” će biti potpuna suprotnost. „Epl” je firma kod koje nema izbora. „Epl” garantuje da će napraviti jedan jedini telefon koji valja, na kome sve radi najbolje. Ne čak ni dva. Jedan. Ko želi da bira, može slobodno da ode i da se prikloni nekom od drugih brendova. U „Eplu” – izbora nema. Ili ćeš da koristiš ono što mi kažemo da je jedino dobro, ili ćeš se vratiti lutanju po prodavnicama telefona, beskrajnom upoređivanju, vaganju i haosu.

Ovaj pristup bio je nešto što bi tadašnji stručnjaci za marketing nazvali „katastrofalna greška”. Kompanije su svoj profit ostvarivale većinom zarad toga što su ljudima kreirale tu iluziju izbora, i to se smatralo za jedini ispravan kapitalistički pristup. Zato je pokojni Džobs imao dosta problema da ubedi svoje investitore da je to dobar pristup.

No, pokazalo se da je to bio pun pogodak. Jer, tim pristupom Džobs je izveo nešto što su hrišćani uradili pre dve hiljade godina – preveli su ljude iz politeizma u monoteizam.

Pristupa se ljudima, paganima, koji imaju po jednog boga u svakom drvetu, kamenu, potoku, i kaže im se: „Zaboravi na tvoje sitne bogove kojih ima toliko da više niko ne može da popamti ko je zaštitnik čega i kakvog je karaktera. Mi ti nudimo jednog Boga, savršenog, koji pokriva sve i kome se obraćaš za sve. Nema izbora. Bog je jedan”. To je bilo ono što je presudno. Mi ti nudimo jedan najbolji telefon, jedan laptop, jedan tablet uređaj, ostali ti nude na stotine sumnjivih.

Kompletan narativ kompanije „Epl” je jednoznačno preuzet iz ovog vremena širenja hrišćanstva. Mesecima pre izlaska novog „ajfona”, prorok (Džobs) se pojavljuje i najavljuje silazak Božjeg sina („ajfona”) sa neba. Govori se o tome kako će on ljudima promeniti i olakšati živote, a zatim se ostavlja ljudima da prepričavaju i amplifikuju ovu ideju sve do obećanog dana. Na taj dan, ispred hramova („Epl” prodavnica) formiraju se redovi vernika koji su do tada već presvisnuli od iščekivanja, i bore se da budu među prvima koji će dotaći telo najavljenog spasitelja.

Čak i estetika kompanije „Epl” je prilagođena ovom maniru. Na prezentacijama i propagandnom materijalu „ajfona”, ovaj uređaj se uvek oslikava kao na ikonama svetaca. Uređaj se predstavlja na pozadini koja je takozvana vazdušna „Da Vinčijeva” perspektiva, centralno postavljen sa odsjajem i velikim praznim prostorom, što su sve standardni elementi ikonografije (pogledajte recimo ikonu Svete Petke). Ne treba ni pominjati jabuku, simbol vere, koja se po proporcijama uvek stavlja na mestu krsta.

„Epl” ima sve elemente religije. Ljudi u svojoj generičkoj suštini imaju tu težnju ka veri, koju negde moraju kanalisati i u nešto moraju verovati. U današnje vreme kada je klasična religija prilično oslabila, oni se zato okreću novoj vrsti religije – brendovima. A „Epl” je tu među najjačima. Ima najbolje propovednike.

Stiv Džobs je, nažalost ne svojom voljom, u hrišćanski mit o „Eplu” uneo i još jedan motiv koji ga učvršćuje: umro je relativno mlad, kao i Isus Hrist. To će u budućnosti doprineti još većem idolopoklonstvu i pojačavanju mita, jer će sada celu tu ideju propovedati apostoli koje je Isus Džobs odredio za nastavak širenja jevanđelizma.

Ako želite da pratite dešavanja iz Apple sveta, dodajte nas na Facebook-u, pratite nas na Twitter-u i dodajte nas u krugove na Google+ mreži.

izvor: Politika autor: Istok Pavlović