SHARE2 Konferencija, dan prvi: “Podaci - nafta 21. veka”

Drugi put u Beogradu održava se konferencije Share, namenjena pre svega promovisanju digitalnog aktivizma, deljenja na internetu i novih medija.

Glavno mesto događaja je, kao i prošle godine, beogradski Dom omladine, ali se i na drugim lokacijama mogu pronaći prateći programi Sharea. Takođe kao i prošle godine, za one kojima nakon celog dana predavanja preostane dovoljno snage, tu je i noćni, muzički program.

Share 2 otvorio je film o samoj konferenciji, koji je ukratko preneo ideje i detalje o organizaciji konferencije, pa se tako moglo saznati da je na samom početku ideje o konferenciji odlučeno da će biti u aprilu.

Ono što je krenulo kao ideja o projektu - u početku je bilo uključeno manje od desetoro ljudi - preraslo je u veliku konferenciju sa preko 70 predavača, više od 2 hiljade posetilaca i preko 400 ljudi u organizaciji, koliko ih je bilo prošle godine.

Vladan Joler, direktor Fondacije Share, rekao je da im je bilo naročito važno da uklone barijeru o konferenciji kao proizvodu koji treba konzumirati, već na nju treba gledati kao na ideju i koncept.

Osnivač The Pirate Baya, Piter Sunde, nakon odličnog prošlogodišnjeg predavanja, i ove godine je bio gost Sharea i prvi predavač konferencije.



On je rekao je da je njegov sajt zapravo 19. najposećeniji sajt u Srbiji, ali i da na globalnom nivou o čini 75 posto BitTorrent saobraćaja, koji dalje čini 80 posto internet saobraćaja.

Ključ je, smatra Sunde, u decentralizaciji; internet je decentralizovan i korisnici treba tako da komuniciraju preko njega.

On je rekao i da se na pogrešan način razmišlja o deljenju, a osvrnuvši se na izjavu Marka Getija (Getty Images), koji je rekao da je “copyright nafta 21. veka”, Sunde je rekao da su zapravo podaci "nafta ovog doba".

Flattr - sistem za "mikroplaćanje", Sundeov projekat o kome je prošle godine govorio, u međuvremenu se proslavio, kaže Sunde, jer je postao jedini način na koji su ljudi mogli da doniraju Wikileaks onda kada su ovom projektu onemogućeni svi drugi načini donacija. To, kaže on, svedoči o tome, koliko je sistem plaćanja zapravo postao centralizovan.

Kao što je bilo i najavljeno, ove godine dosta priče biće o slobodi interneta, a prvo predavanje na tu temu bilo je predavanje Jeremie Zimmermanna, iz organizacije LaQuadrature du Net, koji je na početku rekao da je njegova želja da svima objasni i omogući im alate da učestvuju u javnoj debati o slobodi na internetu.



Loša vest je, kaže Zimmermann, da je rat za deljenje podataka u toku, dominantni akteri žele da promene internet, da ga učine "jednom od televizija". ACTA, SOPA i PIPA ono je što oni pokušavaju da uvedu.

Dobra vest je što taj rat možemo dobiti i to "bez prolivanja krvi - inteligencijom, kodom i pikselima".

Ali mi imamo, rekao je on, veliku odgovornost. Moramo osnažiti srce interneta koji znamo i volimo.

Najvažnija stvar koju moramo shvatiti je da se radi o arhitekturi interneta, a njegova je priroda decentralizovana. Moramo gledati i izvan samih aktera, naglašava Zimmermann; srušiti ACTA je važno, ali je važnija poruka koja će tom prilikom biti poslata i reći političarima da takav akt nikada neće biti moguć.

Zimmermann kaže i da pravo na deljenje mora biti garantovano, ono mora biti ozakonjeno.

Autor ne sme, smatra on, zabraniti da besplatno podelite njegov rad, pozajmite ga nekome ili koristite u edukativne svrhe.
"Mislim da sada imamo snage da se za to izborimo, da to uradimo". Lobiji misle da imaju svu snagu, mi im moramo demonstrirati da nije tako.

Imati opšte dobro znači i imati odgovornost nad njim. Svi imamo svoju ulogu i moramo pokazati svima koliko je ovo važno za budućnost društva, zaključio je on.



Na listi domaćih predavača ove godine našao se i poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, koji je govorio o slobodi pristupa informacijama kao najboljem parametru za ocenu sposobnosti vlasti da razume realne koordinate vremena i prostora u kome živimo, a pokazalo se, kaže on, da ne razume dovoljno dobro.

Društvo, rekao je Šabić, ne može danas da funkcioniše po principima koji su ustanovljeni pre 50 godina.

On je rekao i da se za pristup informacijama treba boriti i treba insistirati na svojim pravima. Sve što produkuju organi vlastu je nešto što je unapred plaćeno novcem građana i nema dileme da to pripada ljudima.

Prava su kao mišići, upozorio je on, ako ih ne koristite atrofiraju.



A deo odgovora na pitanja kako se za prava boriti ponudio je Slobodan Marković, iz Uprave za digitalnu agendu, koji je dao kratak vodič za aktiviste.

Marković je najpre upozorio na stvari koje nisu korisne u ovoj oblasti, kao što je nestrpljivost. Politički procesi su, kaže on, po prirodi stvari spori i na njih utiču resursi i situacija. Važno je početi odmah i ići korak po korak, ne prihvatajući povratak na staro. Druga loša stvar koju kao aktivista možete učiniti je neobraćanje nadležnim institucijama. Morate saznati šta planiraju, šta mogu, a šta ne mogu da učine za vas. Ne treba propuštati ni javne rasprave, a usamljeno istupanje po pravilu ima slabe šanse za uspeh, rekao je Marković.

Ukoliko želite da budete uspešan aktivista nemojte se baviti isključivo kritikom, jer to zamara.

Slabo korišćenje društvenih mreža, loša komunikacija i slabo proaktivno delovanje, takođe se ne preporučuju, a ako se bavite aktivizmom predlažite inicijative i krenite, najpre, sa malim projektima savetuje Marković.

Na Shareu je ove godine bilo mesta i za slobodni softver, a makedonska zajednica okupljena oko slobodnog softvera, govorila je na temu raspadanja i rađanja zajednica.



Na primeru svoje, koja je nastala tako što se krenulo od lokalizacije softvera, a kasnije proširilo i na slobodni sadržaj, CC licence, da bi kasnije nastali i problemi među kojima je i osipanje zajednice.

Pre dve godine Free Software Macedonia osnovao je hacklab KIKA, mesto gde se okupljaju ljudi iz Skoplja i na kome se diskutuje o tehnologijama, a privlače i zajednice koje nisu tehnološke.

Žena sa zanimljivom pričom - radila je istraživački rad na temu telesnih modifikacija i ugradila redak magnet u prst, nakon čega je počela da oseća elektromagnetna polja svuda oko sebe - Quinn Norton, takođe je bila gošća prvog dana Share konferencije. Ona je govorila o svom iskustvu praćenja Anonymousa, pokreta Occupy i drugih pokreta bez vođstva.

Promene u takvim pokretima su stalne, ali oni opstaju bez obzira na sva ta unutrašnja komešanja. Norton je rekla i da je karakteristično za takve pokrete da ih niko ne pokreće, nema pojedinca koji stoji iza te stvari.

Protesti protiv ACTA koji su se održali svuda po svetu nisu inicirani od strane jednog čoveka, niko ne zna kako su zapravo počeli.



A kada se govori o internetu, slobodi i privatnosti, nađe se prostor i za one koji iz različitih razloga i raznim mehanizmima žele da nagledaju tu oblast, o čemu je sa određenog aspekta govorio i dr Ian Brown, sa Oxford Internet Institute, koji je pomenuo i nadgledanje društvenih mreža, takozvani “data mining” Facebooka i Twittera.

Prvi dan konferencije u amfiteatru Doma omladine zatvorila je panel diskusija pod nazivom Freenternet, na kome su se od Elizabeth Stark, predavača Stenforda, Katitze Rodriguez i EFF, Samira Alliouia, osnivača Piratske partije Holandije, Jeremie Zimmermanna i Desiree Milošević iz Affiliasa mogla čuti razmišljanja na temu slobode na internetu.

Govoreći o SOPA, Stark je rekla da je to jedan od najgorih zakona u poslednjih deceniji, i da je čim ga je pročitala znala da se mora reagovati i pokušati da se njegovo usvajanje zaustavi, ali je priznala da nije mogla da zamisli da će biti toliko uspešni.

“Da mi je neko pre par godina rekao da će ljudi na ulici protestvovati protiv copyrighta, verovatno ne bih verovala”, rekla je ona.

Kako bi se sloboda interneta očuvala trebalo bi da se formira globalna politička organizacija koja bi mogla da nadjača lobističke organizacije, ideja je Samira Alliouia. On je rekao da najveći deo populacije želi slobodan internet, te da se u tako nešto jednostavno možemo uveriti ukoliko nasumično pitamo ljude na ullici, ali da je problem to što tu želju političari ne reprezentuju na pravi način.
Zakoni su takođe loši, istakao je on, a koliko su loši ljudi saznaju tek onda kada bude prekasno.



Nudeći rešenje kako bi interesi građana bili bolje predstavljani, Zimmermann je rekao da u svakoj partiji postoji korumpirana manjina, kao i manjina koja je zaista posvećena, ali da većinu jednostavno “nije briga”. Ono što im je svima zajedničko, smatra on, je da svi žele da budu ponovo izabrani. Zato se, kaže Zimmerman mora podići cena loših odluka.

Građani se moraju glasnije buniti i potruditi se da i ako političari ne shvataju argumente poslušaju zbog pritiska.

Panelisti su istakli i da je u borbi za slobodan internet važno i fizičko prisustvo, što anti-ACTA i slični protesti pokazali, i njihova masovnost. A oni koji ne razumeju internet morali bi da prestanu da ga regulišu, rekla je Elizabet Stark, i naglasila da je to veoma opasno po internet zajednicu.

Vladan Joler, direktor Share Fondacije rekao je da je konferencija velika kada posetilac ima utisak da ne može sve da postigne, kada konstatno misli da nešto propušta dok je na drugom predavanju, odnosno kada ga konferencija nadiđe. Ako sebi dopustimo da damo ocenu na osnovu ličnog utiska, Share je i ove godine veliki.

Ukoliko niste nabavili ulaznicu za ovogodišnju konferenciju, iz Share su omogućili direktan stream predavanja, a izveštaje i sa naredna dva dana možete čitati na iAnatomiji.

preuzeto sa, autor Jovana Milićević