Ukoliko bismo sud doneli na osnovu broja prisutnih u amfiteatru Doma omladine, George Hotz bio je glavni akter drugog dana Share konferencije.
Haker poznatiji pod imenom GeoHot, kao tinejdžer otključao je i jaibreakovao iPhone, hakovao Playstation 3 konzolu, a danas na Share konferenciji kratko govorio o tome šta je radio.
Sve je počelo kada je imao 17 godina, kaže on, kupio je iPhone, ali kada ga je doneo kući shvatio je da ne radi na mreži operatera koji on koristi. Zato je odlučio da to promeni. Otključavanje je zahtevalo promenu od samo 1 bajta, i često je tako, kaže Hotz, naizgled mala izmena dovodi do velikih promena u funkcionalnosti.
Podsetio je i da pre pet godina jaibreak nije bila ni reč, oni su je učinili popularnim terminom, a ono što je najznačajnije, uticali su na mobilni ekosistem.
Ko zna kako bi mobilni sistem sada izgledao da nije bilo tog jailbreaka, kaže Hotz.
A onda, mobilni telefon je postao prevaziđen, pa je poželeo da ima puni pristup igračkoj konzoli, Playstation 3 u ovom slučaju, koju je takođe prvi ohakovao.
Nakon toga je usledila tužba kompanije Sony, o kojoj Hotz nije smeo da govori, ali je odlučio da ohakuje to pravilo i ukratko odrepuje o tužbi.
Na kraju svog izlaganja, Hotz je rekao da je ljudski mozak zapravo najjači superkompjuter koji postoji, ali imajući u vidu da nam je najbrži unos podataka čitanje, a izlaz pisanje, to je superkompjuter sa jako sporim internetom (sporijim nego dialup zapravo).
Današnji program, međutim, nije počeo Hotzom.
Prvi predavač na glavnom mestu dnevnog održavanja konferencije, pomenutom amfiteatru Doma omladine, bila je Cyber Wanderlust, blogerka i umetnica koja trenutno radi na projektu Uticajni robotaši, a koja je govorila o botovima na društvenim mrežama i reakcijama ljudi na njih.
Zatim su usledila predavanja Roba von Kranenburga, koji je između ostalog rekao da se nedistribuiranje alata za učenje može smatrati činom rata, govorio o tome da pametni gradovi kakvi sada postoje, a nude ih IBM, Cisco, stavljaju podatke u ruke jedne kompanije, a prisutnima savetovao da izbrišu svoj Facebook nalog.
Govoreći o svom primeru, izbrisao ga je pre 14 meseci, rekao je da mu se otvorio potpuno novi svet, a da se nada će se što više ljudi u to uveriti. I nije jedini koji je danas govorio o potrebi da se prestane sa korišćenjem ove mreže.
Projekat Hackteria takođe je bio tema današnjih predavanja, a o njima je govorio Marc Dusseiller. Hackteria je skup open source bioloških art projekata nastao pre tri godine, a Marc je na Shareu govorio o tome kako na primer od jeftine web kamere možete napraviti mikroskop, zamenite mesta sočivima, ili kako da bezbedno uzgajate bakterije.
Elizabeth Stark, predavač na Stenfordu i zagovornik ideja otvorenog interneta, koja je prvog dana konferencije učestvovala na završnom panelu, danas je održala svoje predavanje. Ona je ponovila da je njen utisak kada je videla SOPA akt da je to sigurno jedan od najgorih zakona koje je videla u poslednjih par godina.
Iza tog zakona stoje, prema njenim rečima, "loši momci", koji su protiv otvorenog interneta, jer to šteti njihovom modelu poslovanja. Ona ih naziva MAFIAA.
Ova industrija, napominje Stark, ima dugu istoriju lobiranja, i ona je znala da mora nešto da se uradi. Na sastanku koji je organizovala, gde su bili predstavnici nekih internet kompanija ali i onih koji su u Kongresu, a protive se SOPA, rečeno im je da je “stvar gotova”, te da se SOPA neće zaustaviti ukoliko se nešto veliko ne desi, a ispostavilo je da jeste.
Srećom, kaže Stark, internet je odlična stvar za tako nešto.
Ona je govorila o akciji u novembru prošle godine kada su se sajtovi, kao što je Mozilla i tumblr uključili u borbu protiv SOPA zamračenjem svojih sajtova. 16. novembra je, kaže ona, nakon jedne od akcija sto hiljada poziva bilo upućeno kongresu, ali ispostavilo se i da je i druga strana spremna da se bori.
Na kraju, kada je bilo blizu usvajanja, akcija se omasovila. SOPA meme, kaže ona, mutirao je u raznim formatima, a jedan od njih je i priloženi video na kraju ovog teksta.
“Ne bih verovala da mi je neko rekao da će toliko ljudi protestvovati”, kaže Stark, koja je ovu pojavu nazvala “internet spring” (internet proleće). Ona je rekla da ulazimo u novu eru demokratije, decentralizovanu.
Holivud, upozorava ona, troši puno novca na lobiranje za zakone nalik ovom, ali ova priča nije Holivud protiv silicijumske doline, već se tu radi o nečem mnogo većem, kaže Stark.
Internet reprezentuje milione ljudi, a ne par kompanija, a borba nije gotova. Njega bi morali da regulišu oni koji ga poznaju, a primer takve inicijative je Free internet act, FIA, kaže Stark.
Daniel Domscheit-Berg jedno je od zvučnijih imena ovogodišnjeg Sharea, nekada deo Wikileaksa, a sada jedan od ljudi koji stoje iza OpenLeaksa, govorio je danas o onome što radi.
Pojavom interneta, smatra Berg, nestao je problem kako se povezati ili deliti, ali tu tehnologiju treba koristiti kako bi se proširila saznanja o društvu.
Sistem koji je pokriven velom tajni pokvari se, ljudi takođe. Zbog toga su “whistlebloweri” važni, oni su mehanizam za ispravljanje grešaka. Pitanje je kako im omogućiti da budu zaštićeni.
Zakonima, koji ih sada uopšte ne štite, i anonimnošću. Njima je potreban partner kome mogu verovati, a pokazalo se da bi internet platforma mogla da bude odgovarajuća.
Na toj ideji je, kaže Berg, nastao Wikileaks.
Kasnije Berg napušta Wikileaks i osniva OpenLeaks, jer su, kaže, želeli decentralizaciju protoka informacija.
Ono što su uradili je da su postavljene kancelarije, radionice će na regularnoj bazi krenuti od jula, a cilj je da se obuče novinari, aktivisti, i da na kraju svi nauče da koriste sredstvo koje su im omogućili.
Rasmus Fleischer gostovao je na Shareu ispred Biroa za pirateriju, odnosno Piratbyrån iz kog je 2003. godine nastao projekat The Pirate Bay. On je rekao da je činjenica da je TPB toliko uspešan, zapravo njegov neuspeh, jer nije kopiran. U političkom smislu, Rasmus kopiju vidi u piratskim partijama, a govorio je i o konceptu kopimi.
Putem video linka na konferenciji je učestvovao i Eben Moglen, predavač na Univerzitetu Kolumbija i tvorac ideje o ličnom serveru sa besplatnim softverom koji bi omogućio da podaci budu decentralizovani.
On je rekao da je momenat u kome smo odličan za govor o slobodi interneta, slobodi softvera, ali da je jako bitno shvatiti da slobodan softver nije softver koji je besplatan, već onaj koji je slobodan za kopiranje, unapređivanje, korišćenje.
Sloboda je sve važnija kako društvo postaje sve više digitalno, a ne analogno, rekao je on.
Moglen je upozorio da se bližimo momentu koga smo se pribojavali, a u kom će kompjuteri, roboti i mašine koji su naše tvorevine, potencijalno postati i naši gospodari.
Softver koji kontroliše ljude u vremenu pre interneta mnogi možda nisu mogli da zamisle, kaže on, ali krajem 20. veka legenda o mašinama koje kradu našu slobodu postaje stvarna.
Danas živimo u svetu za koji smo se nadali da ćemo sprečiti, svuda počinje da se prati korišćenje mreže, da se prate pojedinci, ističe Moglen. Dva najveća društva na svetu, Kina i Amerika, podjednako, iako na različit način, podređeni su ideji da vlada mora da zna sve. Nacionalne vlade širom sveta predlažu pravila o nadgledanju komunikacije.
Moglen Facebook vidi kao najveći napad na društveni integritet ikada i smatra da smo pred izazovom našeg vremena i da moramo koristiti samo mreže kojima se može verovati. Njegovo rešenje, Freedom Box, korisnicima osigurava privatnu komunikaciju, a on očekuje da će u narednih deset godina biti sve rasprostranjenije.
Ukoliko ne uspemo sada, upozorava Moglen, nove generacije možda neće znati za pojam slobodnog društva kakav je nekada postojao.
Svrha slobodnog softvera, zaključio je on, nije da pravi softver, već da pravi slobodu.
Virtuelno prisustvo, putem Skypea, imao je i Christopher Poole, poznatiji kao moot, osnivač sajtova 4chan i Canvas. On je govorio o oba svoja projekta koja su pokrenuta sa različitim ciljem, 4chan je nastao kao hobi, bez ikakvog biznis plana, dok je nastanak Canvasa potpuno drugačiji.
Svoje mesto na ovogodišnjoj konferenciji imao je i domaći projekat Istinomer, iz kog su predstavljene stvari koje su se dogodile između dva Sharea, ali najavljene one koje nas očekuju, ali i Slava Mogutin koje je svoje predavanje nazvao Cenzura u digitalno doba, a radi se o umetniku koji je bio prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma.
Sutra je poslednji dan Sharea, a svoja predavanja će održati tvorac eRepublika i osnivač Kopimističke crkve.
preuzeto sa Autor: Jovana Milićević
Нема коментара:
Постави коментар
Cenimo tvoj komentar!