Bio je tiranin i genije s nepogrešivom vizijom i diskutabilnim higijenskim navikama. Na kraju je priznao - da je mogao da promeni samo jednu stvar, voleo bi da je bio dobar otac kao što je bio uspešan biznismen. O temperamentu Stiva Džobsa ispredale su se legende, a o karakteru se malo znalo iz prve ruke jer je svoju privatnost vešto skrivao od očiju javnosti. Njegovo pravo lice, bez cenzure, obelodanjeno je u knjizi „Stiv Džobs” Voltera Ajzaksona, objavljenoj 24. oktobra, manje od tri nedelje pošto je preminuo.
Knjiga „Stiv Džobs” objavljena je manje od tri nedelje pošto je preminuo
Željno iščekivana autorizovana biografija detaljno opisuje život, vreme i zaveštanje jednog od osnivača „Epla” i verovatno najvećeg preduzetnika svoje generacije. Nastala na osnovu četrdesetak razgovora sa Džobsom (poslednji je bio samo nedelju dana pre njegove smrti) i sa stotinak njegovih saradnika, kolega, prijatelja i neprijatelja tokom poslednje dve godine, knjiga prodire u misli čoveka koji je skrivao detalje o novim „Eplovih” proizvodima i o svom životu.
Nakon godina koje su završavale neuspešnim pokušajima raznih pisaca da Džobsov život pretoče u knjigu - ne samo da je odbijao da sarađuje sa biografima, već ih je aktivno obeshrabrivao - Stiv je konačno rekao „da” Volteru Ajzaksonu, bivšem uredniku Si-En-Ena i „Tajma” i autoru knjiga o Bendžaminu Frenklinu i Albertu Ajnštajnu.
Ajzakson nije pokušavao da smesti svog junaka u širi istorijski kontekst. Fokus je ovde na čoveku, njegovim dostignućima i načinu na koji ih je do njih došao. Džobsova iskustva gutača esida, putnika u Indiju, ljubitelja Dilana i bivšeg hipija jednako su bila važna za njegov uspeh koliko i fascinacija elektronskim spravicama.
Bog i budizam
Džobs je napustio hrišćanstvo u 14. godini, kad je video izgladnelu decu na naslovnici magazina „Lajf”. Pitao je svog pastora da li zna šta će biti s njima i nije dobio odgovor. Nikad se više nije vratio u crkvu. Kasnije u životu proučavao je zen budizam.
Svoje poslednje dane, međutim, proveo je razmišljajući o Bogu. „Možda zato što želim da verujem u zagrobni život. Da sve jednostavno ne nestane kad umreš. Ali ponekad pomislim da se radi o prekidaču. Klik i otišli ste. Eto zašto ne volim da stavljam dugmad za gašenje na ‘Eplove’ uređaje”.
Pri tom je bio oblikovan i složenom porodičnom istorijom. Rođen je 1955. u vanbračnoj vezi dvoje studenata, Sirijca Abdulfataha Džandalija i Amerikanke nemačkog porekla Džoen Kerol Šible (oni su se kasnije venčali i dobili ćerku - poznatu spisateljicu Monu Simpson - a potom razveli).
Stiva su usvojili Pol i Klara Džobs, pripadnici radničke klase iz San Franciska, koji su kasnije usvojili i devojčicu. Stiv je 1986. upoznao svoju biološku sestru, potom i majku, ali sa ocem nije želeo da uspostavi kontakt („Čuo sam mnogo toga lošeg o njemu”).
Volter Ajzakson
Iako je Ajzakson u ovome video uzrok Džobsovog osećaja napuštenosti koji ga je kasnije nagonio da traži zamenu za očinsku figuru u svojoj poslovnoj karijeri, sam Stiv je odbijao takve teorije. „Moji roditelji su zaslužni što sam se uvek osećao posebnim”, kazao je on Ajzaksonu. Ta „posebnost” manifestovala se u jogunastom i ponekad brzopletom karakteru, kao i uznemiravajućoj sposobnosti zurenja u druge bez treptanja.
Džobs je u mladosti imao dosta problema i sa ličnom higijenom. Na prvom poslu, u kompaniji „Atari” za video-igrice, kolege su ga zvale „prokleti hipi sa telesnim smradom” i terale ga da radi sam u noćnoj smeni. Da bi ublažio telesni „miris”, Džobs je bio na posebnom režimu ishrane koji se sastojao samo od voća i povrća. Jedna voćka promenila mu je i život.
Susret sa Dilanom
Jedini put u životu kad mu se vezao jezik bio je kad je upoznao Boba Dilana, jednog od svojih heroja. Muzičar je 2004. pozvao Džobsa u svoj hotel pre koncerta u San Francisku i pričali su dva sata. Džobs je bio „veoma nervozan” i uplašen da će ga ostareli Dilan razočarati, ali bio je „savršeno promućuran. Tačno onako kako sam se nadao. Iskren i otvoren”.
Kompaniju „Epl” (eng. apple - jabuka) osnovala su 1976. dva Stiva, Džobs i Voznijak, drugari iz srednje škole koje je zbližavala ljubav prema elektronici i nestašlucima.
„Epl” je stavio Džobsa na naslovnice i učinio ga mladim milionerom. Volter Ajzakson nije ulepšavao Džobsov karakter, već je otvoreno pisao o vrištećim tiradama, suzama i možda najvećoj uvredi koju je umeo da uputi kolegama i rivalima, nazivavši ih nesposobnjakovićima vrednim prezira.
„Uradio sam dosta stvari kojima se ne ponosim, kao što je način na koji sam se poneo kada mi je devojka ostala u drugom stanju, kad sam imao 23. Ali nemam nikakve kosture u ormanu koji ne smeju da izađu na videlo”, kazao je Džobs.
Iako dve godine nije hteo da prizna svoje prvo dete, tvrdeći prvobitno da je sterilan, Stiv je kasnije uspostavio korektan odnos sa Lizom Brenan Džobs.
Knjiga se dosta bavi i Džobsovom odlukom da odloži operaciju kad je, oktobra 2003, saznao da ima neuroendokrini tumor - relativno redak, ali izlečiv oblik raka pankreasa koji obično raste sporije od uobičajene varijante ove bolesti. Umesto u konvencionalnoj, tražio je lek u alternativnoj medicini: veganskoj ishrani, akupunkturi, biljnim lekovima i drugim tretmanima.
Otac i sin
Džobs je godinama posećivao restoran blizu San Hozea, ne znajući da je u vlasništvu njegovog biološkog oca Abdulfataha Džandalija. „Sećam se da sam nekoliko puta bio u tom restoranu i da sam sreo vlasnika. Bio je Sirijac. Proćelav. Rukovali smo se i to je sve”, ispričao je Ajzaksonu. Tada nisu znali da su otac i sin. Džobs nije želeo da Džandali sazna istinu, ali ona je izbila na videlo pre dve godine. Osamdesetogodišnji Sirijac je u izjavi za „Dejli mejl” avgusta ove godine rekao da se ne usuđuje da sina pozove telefonom, ali da mu je poslao nekoliko rođendanskih čestitki na mejl i da je dobio samo jedno „Hvala ti“ kao odgovor.
preuzeto sa
Нема коментара:
Постави коментар
Cenimo tvoj komentar!