Svoj prvi PC, Apple je na tržište lansirao 1976. godine. Zvao se Apple II i najavio je da će se industrija računara zauvek promeniti, a samim tim i način na koji živimo i radimo. U to vreme, naime, malo ko je mogao da razume da mu treba računar, čemu on uopšte služi i kako da ga upotrebi. Apple II je bio tek početak, a pravu revoluciju je doneo prvi Macintosh, predstavljen 1984. god. Međutim, već godinu dana kasnije, Apple otpušta Džobsa. Stiv i čovek kojeg je on unajmio da vodi kompaniju, sukobili su se oko pravca daljeg razvoja kompanije. Bord direktora nije stao na stranu suosnivača. Danas se sigurno osećaju mnogo glupo zbog toga...
Džobs je kasnije često govorio da je to bio ključni momenat u njegovoj karijeri. "Oteran iz svoje kuće", ponižen, nalazi novu kreativnu energiju, osniva kompaniju NeXT, a kasnije i Pixar. Igrom sudbine, Apple 1997. godine, u jeku krize u koju je kompanija upala 90-ih, kupuje NeXT i Džobs se tako vraća u svoju kompaniju. Upravo tada počinje dizanje giganta kojeg danas znamo pod imenom Apple, nastanak jednog od ubedljivo najjačih svetskih brendova svih vremena.
Jer, Džobs je znao šta korisnici žele i pre samih korisnika. Znao je da im treba ponuditi tehnologiju koja ne izgleda kao tehnologija, koja samo radi svoj posao, jednsotavno, precizno i bez greške.
Džobsov vizionarski duh imao je ključnu ulogu u daljem razvoju Applea - on kao da je u svakom trenutku mogao da zaviri u budućnost. Čovek koji je jedan od tvoraca koncepta personalnog računarstva, kao da je na vreme uvideo da budućnost baš i nije samo u njima. Mac računari su, doduše, osveženi, postali su neverovatno cool i zabavni, a tada dobijaju i prefiks "i". Prvi iMac debitovao je 1998. godine. Taj cool koncept kasnije je prenet na MacBook i MacBook Pro prenosne računare, a sve je kulminiralo neverovatno tankim MacBook Air-om. Džobs se, pak, istovremeno okrenuo i malim, ličnim uređajima, potrošačkoj elektronici, a i to je uradio neverovatno dobro.
Jer, bilo je MP3 (multimedijalnih) plejera i pre iPoda. Ali iPod, premijerno prikazan 2001. godine, bio je urađen toliko dobro da je postao sinonim za MP3 plejer. Tu se tek videlo kakav je Džobs imao "njuh". U iPod je bila ugrađena za to vreme izuzetno sofisticirana tehnologija, ali je ona bila praktično neprimetna, nije zamarala korisnika. Jak i kvalitetan zvuk, cool dizajn, dodatni sadržaji i neverovatna fama koja je počela da se gradi oko Apple brenda, bili su dovoljno da se konkurencija bukvalno pokosi, da iPod doživi na desetine iteracija, oblika boja i koječega... Jednostavno, Apple je iscedio maksimum iz tog tržišta, isporučio preko 300 miliona iPodova, pre nego što je čitav taj koncept da "klizi" pred naletom novog trenda, takođe nametnutog od strane Applea.
Jer, postojali su smartfoni i pre iPhonea, ali čini se da nikog osim hardkor biznismena i geekova nije bilo briga za njih. Iz ove perspektive, znamo da su oni bili previše komplikovani, strani. Džobs je znao šta treba običnom čoveku - jednostavno korišćenje, zabava i stalan pristup Internetu. I to je znao da naplati. Oko svojih "iProizvoda" napravio je čitav ekosistem usluga i sadržaja, dovoljno zatvoren da ne pušta korisnike iz njega, ali i dovoljno atraktivan da svi žele da "uđu".
Danas imamo tablete, novu revoluciju personalnog računarstva. Treba li reći da je i nju, preko iPada, pokrenuo Džobs? Kako će era tableta da se završi i da li će neku novu opet predvoditi Apple, saznaćemo, ali Džobs, nažalost, neće...
Počivaj u miru.
preuzeto sa
Нема коментара:
Постави коментар
Cenimo tvoj komentar!