Guglo plus

Dopada mi se ovakva društvena mreža. Diskretna je, ne baca mi se pred lice, poštuje moj osećaj za privatnost. Google Plus verovatno nikada neće postati zamena za društveni život kakva je postao Facebook – i to je dobro.

Tek što je iz e-materice ispao, Googleov novi servis već je pokupio poređenja sa Facebookom. Šta više, najavljen je kao ubica istog, kao da sama veličina firme roditelja garantuje uspeh. Je li to tako?

Priznajem, skeptik sam kada su u pitanju društvene mreže. Jedina društvena mreža koju smatram korisnom je LinkedIn, mesto na kojem odrasle i ozbiljne osobe vode uglavnom ozbiljnu komunikaciju vezanu uz posao. Facebook smatram, onako gunđavo i starački, mestom na kojem nedorasle osobe uživaju u večnom partijanju sa užim, širim i najširim društvom. Taj moj negativan stav prema Facebooku uvek se iznova učvrsti kada vidim ljude kako za vreme radnog vremena troše tu društvenu mrežu, umesto da rade svoj posao.




Nisam potpuno operisan od komunikacije sa ljudima, naravno. Možda je to posledica činjenice da sam elektronski komunicirao dok još interneta u Hrvata bilo nije, pa sam ili ostao navučen na one jednostavne načine komunikacije, ili sam se možda kroz te decenije – istrošio.

Ma, nisam. Emajlujem sve u šesnaest, chatujem, pratim news grupe, a tu i tamo se zaletim na neki forum. I da, postao sam poprilično aktivan korisnik Google Buzz usluge. Nekako mi odgovara svojim formatom: veća od Tweetera, omogućuje slanje linkova i slika, a opet uglavnom diskretna. Biram koga ću čitati i ko će mene čitati. Malo prometa, uglavnom pametni likovi pričaju o pametnim stvarima ili ja to tako umišljam.

To je već društvena mreža kakva pristaje starcu poput mene – sa malo, ali kvalitetnog prometa.

Konkurencija domaćem TV programu

U toj mirnoj kontemplaciji, pravoj e-analogiji staračkog doma sa prostranim šumovitim parkom, prekinuo me poziv u Google Plus. Za kog sam dan pre čuo priče kako je to pravi ubica Facebooka, Googleov odgovor na društvene mreže koji će svu konkurenciju pomesti u jednom zamahu, preuzeti dominaciju i uopšte učiniti druge društvene mreže suvišnim.

"Ajme, ne... ne još jedna društvena mreža na koju me zovu znani i neznani!" - mislim u sebi, ali već trenutak kasnije – "Opet, nisam valjda toliko star... uostalom, ako sam se mogao naviknuti na Buzz..."

Priznajem da mi se sviđa pristojan kvalitet proizvoda te kuće, ali priznajem i kako me je Google Wave totalno užasnuo i sa njega sam ekspresno pobegao. Prebrzo, prehaotično, previše glupih i nepotrebnih informacija u prekratkom vremenu, prava konkurencija domaćem TV programu!

Sa druge strane, na Buzz sam se naviknuo i sviđa mi se kakav jeste. A isto sam tako u početku bio sumnjičav i prema tom servisu.

Korisnici kao obrtna sredstva kompanije

Tako i ovaj Google Plus. No, pre nego krenemo na priču, imajte na umu jednu stvar: Google Plus nije ubica Facebooka (a verovatno ni drugih društvenih mreža). Google Plus nije zamena za Facebook. Ovo je ipak nešto drugačiji servis.

I to mi je drago, ponajviše zbog dve stvari: činjenice da su korisnici Facebooka obrtna sredstva te kompanije, a pogotovo zbog poznatih sigurnosnih i vlasničkih problema. Biti član Facebooka znači svakom svojom akcijom stvarati dodatnu vrednost kompaniji i dizati cenu njenih deonica. To samo po sebi ne mora biti toliko loše, kada ne bi bilo sigurnosnih problema i pitanja vlasništva i privatnosti.
Poučen lošim iskustvima sa najpopularnijom društvenom mrežom na svetu, sa oprezom sam pristupio Google Plus usluzi.

Google Plus mi izgleda kao Buzz na steroidima. Koncepcija se zasniva na ideji krugova: krug rodbine, krug prijatelja, krug poznanika, odmah sam napravio krug poslovnih partnera... u krug stavljate pojedinačne članove, koji naravno mogu biti članovi i više krugova. Krugovi koje stvarate su lične naravi – to su vaši krugovi i oni se ne dele sa drugim članovima kruga.

Ja odlučujem ko će biti u mojim krugovima

To malo komplikuje situaciju jer, neočekivano, osnivanje kruga i stavljanje ljudi u taj krug ne stvara isti taj krug kod izabranih učesnika, ali će članovi vašeg kruga moći neometano da razgovaraju sa ostalim članovima kruga sve dok je tema razgovora aktivna. Tu nastaje problem, jer za razliku od mailing liste ili diskusija na Facebooku, vaš privatni krug nije vidljiv prema spolja. Koliko je to nezgodno (jer svaki učesnik mora sam da napravi kopiju vašeg kruga sa istim učesnicima ako želi da zadrži istu publiku), toliko je zapravo zgodno i podržava privatnost: korisnik sam slaže svoje krugove i kružiće i odlučuje ko će dobiti poslatu informaciju, bez bojazni da će se u krug uključiti neko neželjen.

Ovaj obrnuti princip: privatnost na prvom mestu, upravo je moj željeni modalitet rada. Moji krugovi, moje grupe, ja odlučujem ko će biti u mojim krugovima, a ko neće. Moji mali, privatni krugovi. A ne masa prijatelja, prijatelja mojih prijatelja, prijatelja prijatelja mojih prijatelja, prijatelja mojih neprijatelja i neprijatelja prijatelja mojih neprijatelja.

Krugovi su osnova korišćenja ove mreže i na njih se oslanja tek nekoliko servisa, ali za mene starog i konzervativnog sasvim dovoljno.

Slike s telefona u oblaku
Najpre, slike. Google će uvrstiti vaše Picasa albume u vaš privatni album slika negde u oblaku. No, što je posebno zgodno, zapravo ono što je izvrsno osmišljeno: imate li Androidni pametnofon, možete na njega instalirati mobilnu Google Plus aplikaciju i pomoću nje automatski svaku okinutu fotografiju slati u vaš uoblačeni album slika, pri čemu slike dolaze na samo vaš, privatni deo, a vi sami zatim odlučujete hoćete li i sa kojim krugovima podeliti te (ili samo neke) fotke.

Članovi krugova mogu zatim fotke komentarisati, ali i tagovati. To je loše, ali vlasnik fotke tagovanja koja mu se ne sviđaju može ukloniti, isto tako i osoba koja je "tagovana" dobija o tome obaveštenje i ona takođe može ukloniti svoj tag. Vlasnik fotografije može zabraniti tagovanje i komentarisanje slike, kao i brisati komentare koji mu se ne čine prikladnim.

Fotke je moguće i pomoću par jednostavnih alata malo urediti (rotirati, promeniti kontrast i sl.).

Osim razmene slika, inkorporisan je i standardni Google Chat koji već verovatno koristite kao deo klasičnog Gmail naloga. Ništa novo oko toga.

Kada bi ovo bilo sve, mogli bismo mirne duše reći kako je reč o Google Buzz aplikaciji na steroidima, sa malo (srećom) pokojnog Google Wave. Ili, ako vam je tako draže, o drskoj kopiračini Facebookovog zida.

No, tu su još dve sitnice. Jedna je Sparks, nešto poput RSS readera koji na jednom mestu skuplja novosti i članke o stvarima koje vas interesuju.

Hangout - videokonferencijski party

Druga stvar je zanimljivija: imate li web kameru (ali može i bez nje), možete brzo i lako napraviti "Hangout", virtuelnu videokonferencijsku žurku za vas i vaše prijatelje. U virtuelnoj sobi možete puštati Jubito video, pričati ili tekstualno četovati.

Kao virtuelna žurka nije zamišljena loše, ali postoje dve ili tri stvari koje bih ja kao stari, konzervativni i pragmatično orentisani korisnik voleo videti: osim Jubito videa, virtuelni whiteboard za šaranje uz mogućnost prikaza prezentacija ili čak ekrana nečijeg računara načinilo bi od ovog servisa upravo izvrstan videokonferencijski alat, itekako upotrebljiv u poslovne svrhe. I svakako bih promenio način pozivanja: sada je moguće mišem izabrati samo krugove, dok je za pojedinačne pozive potrebno ukucati ime/adresu pozvanog.

I to je otprilike to što se Google Plus usluge tiče. Uočite kako ne postoji Farmwille, kako nema blesavih igrica i navlakuša (iako se, nažalost, šuška kako bi se i one mogle pojaviti), niti barem za sad Google namerava pripustiti gomiletine isprazne zabave na svoj servis. Ne znam kako vi, ali meni se to sviđa. Dajte mi da komuniciram na kvalitetan i intuitivan način, dajte mi da kontrolišem što kome ide, i ja zadovoljan. Flash igrice ionako mogu igrati negde drugde.

Instalirate li Google Plus na mobilni pametnofon, dobiti ćete i opciju Huddle, asinhroni grupni chat za kojeg Google tvrdi kako je idealan za dogovaranje ad-hoc sastanaka ili akcija, a meni izgleda kao – još jedan chat, ni po čemu različit od drugih.

Samo za vaše oči

Kako sam na početku teksta spomenuo, sklon sam zaštiti privatnosti. Tako sam i ovom servisu prišao oprezno, sve gledajući otkud će me zaskočiti neka glupost i curenje podataka. Jedine dve relativno ozbiljne stvari koje sam otkrio su ove: podaci u profilu su u startu vidljivi celom sjetu, pa je potrebno ručno izabrati, jednu po jednu, koje detalje iz profila želite deliti sa celim svijetom, koje sa nekim svojim krugom, a koje želite zadržati za sebe; drugi problem su postovi koje možete zatvoriti u neki krug, ali neko iz tog kruga može napraviti "reshare" u neki svoj krug i tako proširiti vaše ne-baš-za-javnost reči do očiju koje to ne bi trebale videti (bračni partner, šef na poslu, dete, roditelj, šef stranke, novinari...); ta se neugodnost može brzo i jednostavno isključiti izborom "Disable reshare" koji se dobije klikom na mali trougao u gornjem desnom uglu okvira poruke, ali raditi to za svaku poruku brzo zamori. Idealno bi bilo imati mogućnost zaključavanja poruka samo za članove nekog kruga, bez mogućnosti daljnjeg širenja. Na primer, krug "Family" trebalo bi da ima isključeno "by default".

I, naravno, dosadne notifikacije.One se, srećom, lako mogu isključiti. Guglo Plus ima i dodatni alat koje im možete kontrolisati što se sa vašim podacima događa: "Data Liberation Front" čija je namena pomoći korisnicima prilikom uklanjanja njihovih podataka sa Googleovih servisa.

Ubica Facebooka

Je li Google Plus takav strašni ubica Facebooka kako o njemu pričaju mnogi mediji? Nije. Facebook je šareniji, zabavniji, privlačniji bezmozgavim masama koje do svoje privatnosti drže koliko do lanjskog snega. Oni zaista nemaju razloga preći na Googleov servis (osim, možda, zbog simpatične virtuelne videozabave).

Sa druge strane, dopada mi se ovakva društvena mreža. Diskretna je, ne baca mi se pred lice, poštuje moj osećaj za privatnost; jako olakšava fotografisanje mobilnim telefonom i kada bi mi još pružio mogućnost virtuealne prostorije za sastanke sa videokonferencijom, prikazom prezentacija (ne bi trebalo biti problem udružiti to sa Google Docs uslugom) i prikazom ekrana računara – to bi bilo to. Neko bi visio radi zabave, ja bih visio zbog mogućnosti poslovne videokonferencije sa prezentacijom, neki klinci mogli bi tamo raditi domaće zadatke, svako bi mogao naći zgodan trik za sebe.

Google Plus verovatno nikada neće postati zamena za društveni život kakva je postao Facebook – i to je dobro. Mislim da nećemo videti toliko zombija kako na radnom mestu umesto da rade listaju Google Plus. A i ti đavolji krugovi, krugovi su odlična ideja, nije čudo da je Arhimed zbog njih izgubio život...

Može li Google tako nešto "odraditi"? Može, naravno. Uprkos mojoj još uvek rezerviranosti prema Google Plus usluzi, mislim da bi ovo mogla biti upravo izvrsna mreža. Slično skeptičan bio sam i prema Buzz servisu, pa sam postao redovni korisnik.

Ipak, nikada ne zaboravite da je i ova firma imala problema sa privatnošću: nikada, nikada nikome ne verujte 100% kada je vaša privatnost u pitanju. Budite oprezni i srećno surfujte.

(b92)