Predstavnici pojedinih evropskih vlada dali su svoje utiske o održanoj konferenciji, a državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić, zahvalila se gostima i poželela da ih ponovo vidi u Beogradu nekom drugom prilikom.
Pre svega toga tokom dana održavane su sesije na temu cyber kriminala, privatnosi i anonimnosti na internetu i novim medijima.
Pored generalnog zaključka da je cyber bezbednost javni interes, danas je bilo dosta govora o zaštiti dece na internetu, i to u okviru radionice pod nazivom - Cyber kriminal i društvene mreže kao nova pretnja.
Mari Žorž iz Saveta Evrope rekla je da ljudi zaboravljaju da treba da vode računa o tome šta njihova deca rade na internetu, kao što vode računa o njihovim aktivnostima u stvarnom svetu. Sa druge strane i deca kao i svi ostali, imaju pravo na privatnost, a postavlja se pitanje koliko zapravo roditelju mogu nadgledati sve što oni rade.
Većina predloženih modela koji bi trebalo da dovedu do veće bezbednosti za decu na internetu podrazumeva edukaciju. Ona je ključna na nekoliko nivoa smatraju učesnici konferencije - edukacija dece kako treba da se ponašaju, ali i edukacija starijih, jer je prema mišljenju nekih od učesnika diskusije, između novih i starijih generacija veliki jaz, i najpre treba edukovati starije, a mlađi će se pravilnom korišćenju naučiti ugledajući se na njih.
Opasnost po decu na internetu, ali i sve ostale korisnike, vreba od različitih vrsta cyber kriminala, što je pojam koji se u različitim državama različito definiše.
U Srbiji je, na primer, krivično delo vezano za kršenje autorskih prava na internetu samo ukoliko optuženi poseduje petsto i više kopija određenog materjala, rekao je Branimir Stamenković, iz kancelarije republičkog javnog tužioca.
Iz publike su se za vreme trajanja radionice pojavili i predlozi da treba redefinisati pojam cyber kriminala, ali i da se pri promatranju šta je cyberkriminal ne treba ograničiti samo na kršenje prava, već i zarađivanje novca, odnosno trgovinu informacijama.
Da nema želju da reguliše internet potvrđeno je iz Evropske komisije, ali i rečeno da će ona time morati da se pozabavi ukoliko kompanije na internetu to ne učine.
Slična teza - regulacija samo onda i ukoliko je neophodna, provlačila se i kroz diskusiju o novim medijima i tome koja je njihova odgovornost.
Tomas Šnajder iz Saveta Evrope istakao je da smo svi svedoci toga da je došlo do velikih promena u medijima i načina na koji se oni koriste. Medijski sistem se diverzifikuje, a novi mediji postavljaju nove izazove tradicionalnim. Promenilo se i ponašanje korisnika, a postavlja se i pitanje kome verovati, šta izabrati kao izvor informacija i na koji način komunicirati. On je, takođe, istakao da se regulaciji mora pristupiti samo kada je ona neophodna, ali i rekao da ni sloboda govora nije neograničena.
Bilo je i mišljenja onih koji smatraju da potreba sa regulacijom postoji, među kojima je predstavnica asocijacije evropskih komercijalnih televizija, ACT, ali je rekla i da regulacija ne može da uhvati korak sa tehnologijom.
Praveći razliku između tradicionalnih i novih medija i njihove regulacije, moglo se čuti poređenje da je regulacija tradicionalnih medija nalik regulaciji saobraćaja na jezeru. Internet je u toj komparaciji okean. On ima dvostruku ulogu - nosi sve medije i medij je sam po sebi.
Kako ne bi došlo do preterane regulacije i pogrešne regulacije, ona mora biti fleksibilna koliko su fleksibilni i servisi koje reguliše.
Što se pitanja poverenja u medije tiče, Tod Gilden sa Univerziteta Kolumbija, rekao je da postoje dva razloga zbog kojih ljudi nemaju poverenja u medije - prvi je ideološki, a drugi je predrasuda koji ljudi imaju o svetu da on ne funkcioniše kako treba, i oni žele da budu deo nečega što će funkcionisati.
Drugog dana EuroDIG-a obrađivano je i pitanje identiteta i anonimnosti, a Endi Smit iz organizacije British Computer Society, rekao je da je identitet ono kako vas drugi opažaju. Vlast mora biti jasna oko toga da li i zašto prikuplja informacije.
Predstavnik civilnog sektora Bogdan Manolea, iz Asocijacije za tehnologiju i internet, postavio je pitanje zbog čega je vladama potrebno da znaju njegov identitet kada on plaća porez. Prema njegovom mišljenju, vladi ti podaci nisu potrebni, i on smatra da je nepotrebno da dokazuje da je on - on onda kada plaća poreze i kazne za parking.
Sumirajući utiske sa EuroDIG-a na završnom delu konferencije, Frederik Ril iz švajcarskog Biroa za komunikacije, postavio je pitanje da li je G8, koji je održan prošle nedelje pravo mesto, ali i pravi način za dijalog o upravljanju internetom, ali i pomenuo problem višejezičnosti, jer, prema podacima koje je on izneo, 90 posto korisnika interneta koristi svega 10 posto postojećih jezika.
Osim ovog, drugi učesnici su diskusije rekli su da će kao zaključak sa ovogodišnjeg EuroDIG-a poneti ideju da je cyber svet u kome živimo bez centralnog autoriteta i da zbog toga moramo jedni druge razumeti, kao i da se mora više uraditi na zaštiti sloboda na internetu.
Državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić, rekla je da je neophodno da sve zainteresovane strane konsultuju oko upravljanja internetom. Jedan od utisaka koje će ona poneti sa ove konferencije je i broj učesnika u diskusijama, i činjenica da su pomenuti različiti aspekti korišćenja interneta.
Na samo kraju ovogodišnjeg EuroDIG-a, iako se Evropski dijalog o upravljanju internetom organizuje po četvrti put, prvi put je predata zastava sledećem domaćinu, Švedskoj.
Kako su se tokom ovogodišnje konferencije često čula mišljenja iz publike jedno od njih bilo je - ljudi se uvek plaše novih stvari, a tehnologija se brže razvija nego što oni mogu da se prilagode, zbog toga uvode nova pravila i nove kazne. Samo ostavite internet slobodnim, onakvim kakav jeste sada, bio je zahtev jednog od posetilaca ovogodišnjeg EuroDIG-a.
Izveštaj sa prvog dana možete pročitati ovde.
(b92)
Нема коментара:
Постави коментар
Cenimo tvoj komentar!