Da li je na to uticao dobar noćni program Share konferencije, na kom je sinoć, između ostalih, nastupio i Tricky, ili su se ljudi umorili na prethodna dva dana konferencije, činjenica je da je danas bilo manje gužve ispred beogradskog Doma omladine.
Ipak, slobodnih mesta na predavanjima ni danas gotovo da nije bilo.
Pogonski deo programa otvorio je Slobodan Vujanović, sa predavanjem na temu - Šta mrzim na internetu, odnosno Zašto volim internet. Na zvaničnom sajtu konferencije nema informacija o ovom predavaču, a on je trećeg dana konferencije dao svoj lični pogled na stvari koje na internetu voli ili ne. Između ostalog, rekao je da internet funkcioniše kao “raj bez boga”, podstiče kreativnost i pruža beskrajne slobode, ali i da nam je dao slobodu koju ničim nismo zaslužili, i prava koja bismo drugima rado uskratili.
Nakon njega, na scenu je stupio Marcell Mars, jedan od osnivača Multimedijalnog instituta mi2, iz Hrvatske, koji je govorio i različitim percepcijama stvari i pojmova na internetu, između ostalog dao par poređenja termina sa najpoznatije internet enciklopedije - Wikipedije, i projekta Encyclopedia dramatica.
Marcell Mars, mi2
Džejkob Apelbaum, jedan je od glavnih predavača poslednjeg dana, i bio je gost Sharea ispred projekta Tor.
Tor, akronim za The onion routing, je sistem koji omogućava njegovim korisnicima onlajn anonimnost.
Sa procenjenih oko 250 hiljada korisnika širom sveta, Tor omogućava korisnicima interneta, da ukoliko to žele, ostanu potpuno anonimni. Bez potrebe za plaćanjem ili registrovanjem, svi koji instaliraju ovaj softver postaju deo mreže, a njihovi podaci koji ih mogu identifikovati postaju nevidljivi za one koji nadgledaju internet saobraćaj.
Džejkob Apelbaum, Tor
Tor je mreža virtualnih tunela koji omogućavaju korisnicima da poboljšaju svoju onlajn privatnost i sigurnost na internetu, a zasniva se na projektu američke vojske, kako bi štitio njihovu komunikaciju. Umesto direktno od pošiljaoca ka primaocu, podaci idu kroz mrežu koju čini više nasumično izabranih posrednika. Svaki od njih zna samo putanju do sledećeg, ne i odakle su poslati i kome se šalju, čak i u slučaju da neko dođe do jednog od njih, pošiljalac neće biti otkriven, a dok putuju kroz mrežu podaci su enkriptovani.
Ako neko prati vašu onlajn aktivnost, on ne može videti šta radite. Takođe, on neće dobiti informaciju i da li koristite Tor ili ne, rekao je Apelbaum.
Tor je, kao što je i očekivano, najviše korišćen u slučajevima kada država monitoriše internet saobraćaj, u kriznim situacijama, kao što su bili nedavni protesti u Tunisu, Egiptu ili u Libiji.
Kako projekat postaje sve popularniji, neke vlade su odlučile da zabrane preuzimanje Tora, ali su ljudi koji stoje iza njega osmislili rešenje koje funkcioniše u ovom slučaju. Oni koji su u takvoj situaciji, a imaju potrebnu da ostanu anonimni mogu poslati mail na gettor@project.org, i dobiće sve informacije koje su im potrebne da postanu klijenti.
Zanimljivo je, istakao je Apelbaum, da je u Egiptu, na primer, do protesta u januaru, u proseku bilo petsto korisnika iz ove zemlje, a onda se taj broj popeo na preko dve hiljade. Odmah zatim je usledio i pad, jer je egipatska vlast odlučila da ukine pristup internetu u celoj zemlji, a nakon pada vratio se na pređašnji uobičajeni nivo.
Kris Čiksemihalj, MIT
Trećeg, odnosno poslednjeg dana, Beograd je ugostio i Krisa Čiksemihalja, profesora na MIT-u, koji vodi Centar za građanske medije budućnosti, a koji se bavi tehnologijama koje jačaju snagu lokalnih zajednica i podstiču razvoj strategija slobodnog pristupa informaciji. On je na Shareu govorio je o projektima koji upravo to čine.
Jedan od njih je TXTmob, servis koji omogućava slanje tekstualnih poruka SMS-om, široj grupi ljudi, poznatih ali i stranaca.
Nakon što bi se korisnik registrovao, on bi bio u mogućnosti da šalje i prima poruke grupa okupljenih oko određenih tema, a te grupe mogu biti privatne, javne ili tajne.
Upravo na ovoj ideji počiva jedan od najpopularnijih servisa na internetu danas, Twitter, rekao je Kris.
Osim toga, on pokazao i projekat sourcemap.org, koji prikazuje lanac snabdevanja, odakle potiču proizvodi, njihove komponente i kolika je emisija ugljen dioksida (na primer, na sajtu možete videti odakle potiču litijum-jonske baterije).
Konferencija je u znaku deljenja, pa je Kris Čiksemihalj, predstavio i bloging platformu, nešto drugačiju od onih na koje smo navikli - platformu za zatvorenike.
Between the Bars (Iza rešetaka) projekat namenjen je svim onim Amerikancima koji su u zatvoru, njih oko 1 posto, a koji tamo nemaju pristup internetu.
Platforma funkcioniše tako što zatvorenici šalju svoja ručno pisana pisma, što im je dozvoljeno, ona zatim bivaju skenirana i objavljena na ovoj platformi, a posetioci mogu, ukoliko žele ostaviti komentare. Svi komentari na blog postove zatvorenika se štampaju i šalju njima nazad u zatvor.
Projekat je pokrenut sa ciljem da se poboljša život zatvorenika, ali i da se smanji broj povratnika.
Za razliku od zatvorenika, koji nemaju pristup internetu, stanovništvo pojedinih država imalo je pristup, ali ne i potpun i necenzurisan.
Sami Ben Garbia, Global Voices
Nizu zemalja sa ovim problemom do nedavno je pripadao i Tunis, a Tunižanin Sami Ben Garbia, govorio je ispred organizacije Global Voices, udruženja internet aktivista koji se bore protiv cenzure i za slobodu na internetu.
On je govorio o društvenim medijima kao pokretaču borbe protiv represivnih režima, oslanjajući se na primer svoje zemlje.
Tunis je, prema njegovim rečima, godinama bio jedan od najrepresivnijih onlajn režima. Tako da se revolucije, ističe on, nije dogodila kao rezultat nekoliko meseci digitalnog aktivizma. On je trajao godinama.
Svako ko ima iskustva sa cenzurom, rekao je Sami Ben Garbia, zna da ga cenzura udaljava od publike, i da on mora da pronađe drugi način da do nje dođe. Međutim, iako cenzura čini da se, na primer nekom blogu, ne može pristupiti iz te zemlje, ona ne može da ubije sadržaj koji objavljen. I dalje ga je moguće pratiti putem drugih kanala, kao što je RSS feed.
Međutim, rezultat višegodišnje cenzure je atmosfera straha koja je zavladala. Tunis je prva zemlja na svetu u kojoj je uhapšen bloger, što je kreiralo atmosferu u kojoj su se korisnici interneta plašili da pričaju o osetljivim temama.
U ovoj zemlji, bili su blokirani svi sajtovi za deljenje video materjala, hiljade blogova i sajtova, veliki broj Twitter naloga.
Vlast se osim cenzurom i zastrašivanjem koristila i hakerskim napadima, DDoS i phishingom.
Ali to je imalo i kontraefekat. Decenija cenzure učinila je da mnogi postanu edukovani internet korisnici. Tako je korišćen posterous.com, jednostavna bloging platforma, kojom su korisnici slanjem jednog maila mogli da učine da njihov post bude vidljiv na svim većim mrežama.
Međutim, domišljati korisnici nisu mogli sami da učine da se cenzura nad internetom u ovoj zemlji ukine, rekao je ovaj internet aktivista.
Ključnu ulogu imao je i Facebook. Garbia kaže da je tokom 2008. godine vlada u određenom peirodu blokirala pristup Facebooku, ali da je to izazvalo veliki revolt i znatno veće nezadovoljstvo, pa je 2010. godine odlučila da to ne čini.
Kako su ostali servisi koji su mogli da posluže građanima za organizovanje protesta bili blokirani, to je dovelo do masovne migracije na Facebook. Samim tim, stvoren je odličan prostor za mobilizaciju i organizovanje.
Drugi deo medijskog ekosistema, kaže on, su organizacije poput Global Voices, koje pružaju informacije o onima čija su prava i integritet ugroženi, ali je svoj udeo imao i treći deo ekosistema, tradicionalne medijske kuće kao što su Al Džazira, koje su pomogle da informacije dopru do većeg broja ljudi.
Za širenje globalne slike o stvarima koje se dešavaju u Tunisu, zaslužna je i hakerska grupa Anonymous, koja je vršila napade na vladu ove zemlje, o čemu su izveštavali zapadni mediji.
Sve zajedno rezultiralo je odlukom Ben Alija da 13. januara ove godine ukine cenzuru interneta, što je otvorilo put i njegovom odlasku sa vlasti, samo dan nakon toga.
Nakon tunižanskog iskustva, amfiteatar Doma omladine imao je priliku da čuje iskustvo palestinske blogerke Asme Al Goul, koja je bila uhapšena zbog onoga koje je pisala na svom blogu.
Asma Al Goul
Iako se ne nalazi na spisku predavača konferencije, Asma je u kraćem izlaganju predstavila svoj blog na kom piše o svom životu u Gazi.
Nakon nje, prisutni su očekivali izlaganje “najaktuelnije egipatske blogerke i aktivistkinje”, kako je najavljena Dalia Ziada, ali je zbog nemogućnosti da se uspostavi video konferencija, Share ostao uskraćen za iskustvo o digitalnom aktivizmu u Egiptu.
Pred posetiocima je još jedan Share by Night, čime se prva Share konferencija zvanično završava.
Ukoliko niste bili u mogućnosti da prisustvujete, na Tehnopolisu možete čitati izveštaje sa prvog i drugog dana konferencije.
(b92.net)
Нема коментара:
Постави коментар
Cenimo tvoj komentar!