Stiv Džobs napunio 55 godina

Stiv Džobs napunio je juce 55 godina. Da njega nije bilo, mnoge stvari danas ne bi bile ovakve kakve su.

Koga zanima vise o njegovom zivotu, moze procitati ispod videa:



Stiven Pol Džobs (engl. Steven Paul Jobs, rođen 24. februara, 1955. godine) je jedan od osnivača i glavni rukovodioc Epla (engl. Apple). Takođe je bio jedno vreme rukovodilac Piksara (engl. Pixar) sve dok nije bio prodat Dizniju. Takođe je jedan od najvećih deoničara Diznija i član Diznijeve uprave. Smatran je jednom od vodećih ličnosti u industriji računara i zabave.



Džobsova poslovna biografija je dosta doprinela mitu o usamljenim, preduzetničkim osobenjacima Silicijumske doline, naglašavajući njegovo shvatanje značaja estetike idizajna u javnosti. Njegov rad na proizvodima koji su bili funcionalni i privlačni stvorio mu je kultni status.
Zajedno sa suosnivačem Epla Stivenom Vozniakom doprineo je širenju popularnosti personalnih računara u kasnim 1970im godinama. U ranim osamdesetim godinama prošlog veka Džobs je prvi uočio komercijalni potencijal grafičkog korisničkog interfejsa i miša. Nakon što je izgubio kontrolu u upravi Epla 1985, Džobs je osnovao firmu Nekst (engl. NeXT), koja se bavila računarskim platformama specijalizovanim za visoko obrazovanje i poslovnu primenu. Kada je 1997 Epl kupio Nekst, Džobs se vratio u preduzeće koje je suosnovao i od tada je na položaju glavnog izvršnog rukovodioca.

Biografija

Stiv Džobs je rođen u San Francisku od majke Amerikanke i oca Sirijca, tada studenata. Nedelju dana po rođenju bio je dat na usvajanje. Bio je usvojen od strane bračnog para Džobs, koji su mu dali ime Stiv Pol Džobs. Njegovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili kćerku Monu Simpson, spisateljicu, koju je Džobs upoznao tek kad je odrastao. Brak njegovih bioloških roditelja se kasnije raspao. Džobs ne prihvata naziv „usvojitelji“ za bračni par Džobs i smatra ih svojim jedinim roditeljima. Pohađao je osnovnu školu u Kuperitinu i srednju školu Homsted i pohađao časove u kompaniji Hjulit Pakard u Palo Altu.

Nedugo zatim tu se i zaposlio i radio je zajedno sa Stivenom Vozniakom kao sezonski radnik tokom leta. Godine 1972, Džobs je maturirao u srednjoj školi i prijavio se na Rid Koledž u Portlandu. Iako je napustio redovno školovanje nakon prvog semestra nastavio je da sluša pojedina predavnja kao što je, između ostalog, kaligrafija. „Da nisam bio prisutan na upravo tom predavanju, Mek nikad ne bi imao višestruke slovne tipove i proporcionalno postavljene fontove“, izjavio je Džobs.

U jesen 1974, Džobs se vratio u Kaliforniju i počeo da prisustvuje sastancima računarskog kluba Hombru, zajedno sa Stivom Vozniakom. Zaposlio se kao tehničar u Atariju, proizvođača poznatih video-igara, sa namerom da skupi novac za put u Indiju radi duhovnog uzdizanja. Tokom šezdesetih godina prošlog veka otkriveno je od strane telefonskih „hakera“ da dečija pištaljka delimično prekrivena lepljivom trakom, koja se dobijala besplatno uz svaku kutiju ovsenih pahuljica, može da reprodukukje kontrolni signal od 2600 Hz kojeg je AT&T koristio za međugradske telefonske pozive. Nakon što je pročitao o ovom otkriću, zajedno sa Vozniakom je, na kratko, krenuo u posao sa „plavim kutijama“ koja je omogućavala protivzakonite besplatne međugradske razgovore.
Jedno vreme, Džobs je putovao po Indiji zajedno sa svojim kolegom sa fakulteta Danijelom Kotkeom, (koji će kasnije biti prvi zaposleni u Eplu) u potrazi za duhovnim prosvetljenjem. U Ameriku se vratio, sa obrijanom glavom i tradicionalnom indijskom odeždom. Vratio se na svoj stari posao u Atariju gde mu je poveren zadatak da napravi štampanu ploču za igricu Breakout. Prema Nolanu Bušelu, osnivaču Atarija, Atari je nudio 100 dolara po čipu manje. Džobs je pokazivao malo interesovanje i znanje o štampanoj ploči i dogovorio se sa Vozniakom da podele zaradu ukoliko Vozniak uspe da smanji broj čipova na ploči. Na iznenađenje Atarija, Vozniak je uspeo da smanji broj čipova za 50, nacrt je bio tako uzan da se nije mogao umnožiti na na proizvodnoj traci. Tada je Džobs rekao Vozniaku da mu je Atari dao svega 700 dolara (umesto 5000 dolara koliko je stvarno dobio) i da je Vozniakov deo svega 350 dolara.

Džobs radi u Eplu za godišnju zaradu od jednog dolara, što ga je svrstalo u Ginisovu knjigu rekorda kao „najslabije plaćenog rukovodioca“. Njegova zarada je ostala jedan dolar, ali on tradicionalno prima veliki broj laskavih poklona od strane upravnog odbora, ukljućujući četrdeset miliona dolara vredan avion koj je dobio 1999. i deonice vredne trideset miliona dolara koje je dobio u periodu od 2000-2002[14], tako da je Džobs uprkos svojoj plati od jednog dolara i te kako dovoljno nagrađen za svoje napore. Na ovaj način Džobs umanjuje porez na dobit, jer se po američkom poreskom zakonu plata oporezuje sa 35%, a neke druge dobiti, kao akcije na primer, sa 15% poreza.

Lični život
Džobs se oženio sa Loren Pauel 18. marta 1991. i ima troje dece sa njom. Takođe ima ćerku Lisu Brenon–Džobs sa Kris–En Brenon, kojom se nije oženio. Lisa je novinar koji piše za „Harvard Krimzon“. U nezvaničnoj biografiji „Drugi dolazak Stiva Džobsa˝ autor Alan Dojčman navodi da se Džobs zabavljao sa Džoan Baez. Dojčman citira Elizabet Holms, Džobsovu drugaricu sa Rid koledža, koja tvrdi da je „verovala da je Stiv postao ljubavnik Džoan Baez u velikoj meri zbog toga što je Baezova bila ljubavnica Boba Dilana“. U još jednoj neautorizovanoj biografiji „Ikona: Stiv Džobs“ Džefrija Janga i Vilijama Simona se tvrdi da se Džobs čak i oženio Džoanom Baez, ali su pošto je ona tada imala 41 godinu, malo je verovatno da je parmogao da ima decu. Baezova je pomenula Džobsa u svojim memoarima And a voice to sing with iz 1987.
Stiv Džobs je takođe veliki obožavalc Bitlsa, a takođe uživa u Bahu ostaloj klasičnoj muzici. Džobs nije vegeterijanac, iako se često tvrdi. Iako ne jede meso sisara i živine, jede ribu sa vremena na vreme. Ovo je poznato kao pesceterijanizam. 31. jula 2004. Džobs je operisan od retke vrste tumora pankreasa.